Sve više ljudi u tridesetim i četrdesetim ima probleme s pamćenjem: Da li je krivac moždana magla?
Dodajte Kurir u vaš Google izborSve više mladih i osoba srednjih godina ima osećaj da im je glava "u magli". Teže se koncentrišu, sporije razmišljaju, zaboravljaju reči usred razgovora ili im zadaci koji su nekada bili rutinski odjednom postaju naporni. Iako to mnoge zabrinjava, neurolog dr Rupam Borgoha ističe da tzv. moždana magla (brain fog) nije bolest niti poremećaj pamćenja, već najčešće znak da je organizam pod dugotrajnim opterećenjem.
- Ovaj problem sve češće javlja kod ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama zbog hroničnog stresa, nedostatka sna, nepravilne ishrane, preteranog vremena pred ekranima, ali i produženog oporavka nakon kovida - navodi dr Borgoha.
Kako prepoznati moždanu maglu?
Najčešći simptomi su:
- osećaj mentalnog umora
otežana koncentracija
usporeno razmišljanje
zaboravljanje sitnica ili reči tokom razgovora
teškoće u obavljanju zadataka koji su ranije bili jednostavni
- Ako zaboravnost počne da ometa posao ili svakodnevni život ili se postepeno pogoršava, potrebno je javiti se lekaru. Hitan pregled neophodan je ukoliko se jave iznenadna konfuzija, jaka glavobolja, otežan govor ili promene u ponašanju - savetuje neurolog.
Kako ekrani utiču na mozak?
Stalno prebacivanje između aplikacija, notifikacija i društvenih mreža dodatno opterećuje mozak. Umesto da se usmeri na jedan zadatak, pažnja se neprekidno prekida, zbog čega mozak teže obrađuje i pamti nove informacije.
-Istraživanja pokazuju da dugotrajna izloženost ekranima, naročito u večernjim satima, smanjuje sposobnost održavanja pažnje i dovodi do mentalnog zamora. Sadržaji koje algoritmi prilagođavaju korisnicima dodatno podstiču stalnu stimulaciju, što može da doprinese osećaju mentalne iscrpljenosti i smanjenoj koncentraciji - sugeriše dr Borgoha.
Kako ublažiti moždanu maglu?
Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih navika koje mogu da poboljšaju koncentraciju i mentalnu svežinu:
- spavajte sedam do osam sati i trudite se da ležete u isto vreme, čak i vikendom
izbegavajte korišćenje telefona, računara i televizora najmanje sat vremena pre spavanja
ukoliko tegobe potraju, proverite nivo vitamina B12, vitamina D i gvožđa
redovno se krećite, najmanje 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji
praktikujte tehnike opuštanja poput meditacije, joge ili vežbi disanja
unosite dovoljno tečnosti i hranite se raznovrsno, uz dovoljno proteina, integralnih žitarica, voća, povrća i zdravih masti
- Ako promene životnih navika ne dovedu do poboljšanja, potrebno je obaviti lekarski pregled kako bi se isključili poremećaji rada štitaste žlezde ili druga zdravstvena stanja koja mogu da izazovu slične tegobe - poručuje dr Borgoha.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs